Mišići podlakta
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 14 | Nivo:
Visoka zdravstvena škola strukovnih studija, Beograd
САДРЖАЈ :
Увод . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
3
Мишићи подлакта . . . . . . . . . . . . . . . .
. . . . . . 4
Мишићи предње ложе подлакта . . . . . . . . . .
. . . . . . . . . . . . 6
Мишићи спољне ложе подлакта . . . . . . . . . .
. . . . . . . . . . . . 8
Мишићи задње ложе подлакта . . . . . . . . . . .
. . . . . . . . . . . 10
Закључак . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
. . 13
Литература . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
. . . . 14
УВОД
Анатомија у најширем смислу означава науку о
грађи живих бића. Реч анатомија потиче од латинске речи ANATEMNEIN што значи
сећи, расецати.
Наука о мишићима се назива myologia. Мишићи
представљају активни део локомоторног система. Мишић ( musculus ) је орган који
има способност да се под дејством надражаја контрахује и на тај начин врши
покрет у зглобу. Брзину покрета врши нервни систем. На сваком мишићу
разликујемо средњи, меснати и тетивни део кога образују почетна и завршна
тетива мишића, која се образују на костима или фасцијама.
Према облику, кога условљава функција, мишићи се
деле на једноставне и сложене. Једноставни мишићи могу бити вретенасти,
лепезасти, четвртасти, перасти и кружни. Сложени мишићи имају две или више
мишићних глава које се припајају на различитим костима и једну заједничку
завршну тетиву (двоглави, троглави, четвороглави мишић).
Према својој грађи, мишићи се деле на глатке,
попречнопругасте и на срчани мишић. Помоћни апарат мишића сачињавају: мишићни
омотач (fascia), слузни омотачи мишићних тетива и слузне кесице.
Мишићи подлакта
Има их укупно 20. То су мишићи који окружују обе
кости подлакта. Већина ових мишића својим доњим припојима силази у шаку и
учествује при покретима шаке и прстију.
Мишићи подлакта груписани су у три групе:
предњу, спољашњу и задњу. Мишићи одређених група имају претежно исту главну
функцију, па су тако у предњој групи увртачи (pronatori) и прегибачи
(fleksori), у спољашњој опружачи (ekstenzori) и извртачи (supinatori), а у
задњој су искључиво опружачи.
Горњи припоји готово свих мишића подлакта се
углавном налазе на раменици (humerus), а донји припоји увртача и извртача су на
предњој страни жбице, прегибача на предњим, а опружача на задњим странама
костију доручја и чланака прстију шаке.
Све мишиће подлакта инервишу гране раменог
живчаног сплета (plexus brachialis).
У предњој групи мишића подлакта налази се 8
мишића. Ово су мишићи који прикривају предњу страну лактице и жбице. Мишићи су
идући од површине ка дубини, распоређени у три слоја: површни, средњи и дубоки.
Мишићи површног слоја су:
oбли увртач подлакта (m. pronator teres)
спољашњи прегибач шаке (m. flexor carpi
radialis)
---------- OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ----------
MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: maturskiradovi.net@gmail.com
besplatniseminarski.net Besplatni seminarski Maturski Diplomski Maturalni SEMINARSKI RAD , seminarski radovi download, seminarski rad besplatno, www.besplatniseminarski.net, Samo besplatni seminarski radovi, Seminarski rad bez placanja, naknada, sms-a, uslovljavanja.. proverite!